Netransparentno sprovođenje konkursa jedan je od permanentnih problema sa kojima se suočavaju akteri kulturne scene Novog Sada. Zato ne čudi da je izrazito uticao i na organizovanje Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada (u nastavku: Inicijativa) 2016. godine. Upravo su te godine rezultati javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi bili pogubni za nezavisni deo kulturnog sektora. Posebno je apsurdno bilo to da gradska vlast rezultatima konkursa nije podržala projekte nezavisne scene koji su već bili podržani od strane evropskih kulturnih programa (poput Kreativne Evrope). Da apsurd bude potpun, to se desilo upravo u trenutku kada se grad kandidovao za titulu Evropske prestonice kulture.
Zato je analiza konkursnih procedura postala redovna aktivnost Inicijative, čim je ova ušla u javne pregovore sa gradskim Većem za kulturu, te uzela učešće u javnim raspravama povodom Strategije kulturnog razvoja Novog Sada u periodu od 2016. do 2026. godine, a potom i u Radnoj grupi za Akcioni plan Strategije za 2017/18. Ilustrativna u tom pogledu je situacija do koje je došlo povodom Konkursa za sufinansiranje i finansiranje projekata u kulturi iz oblasti savremenog stvaralaštva u 2017. godini. U nastavku teksta ponudiću glavne akcente analize ovog konkursa, koju su napravili protagonisti nezavisne scene (Omladinski centar CK13, Grupa za konceptualnu politiku, članovi i članice Inicijative i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije – ANKSS).
Konkurs je podelio savremeno stvaralaštvo na tri posebne linije: 1. Muzika, pozorišna umetnost, umetnička i savremena igra, likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura: stvaralaštvo, produkcija i interpretacija; 2. Manifestacije, multimedija, digitalno stvaralaštvo, filmska umetnost i audio-vizuelno stvaralaštvo i ostala izvođenja; 3. Savremeno-umetničke, istraživačke i edukativne delatnosti.
Analiza rezultata konkursa i rada komisija pokazala je da je već sama ova podela problematična i nedovoljno učinkovita. Na primer, prve dve linije sadrže previše različitih oblasti savremenog stvaralaštva da bi samo tri člana u komisiji mogla da razumeju svaku od njih (ukoliko se uistinu pledira na njihovu stručnost). Osim toga, one otvaraju mogućnost za različita tumačenja tematskih oblasti od strane aplikanata, što takođe može otežati proces rada članova komisija.
Ali ono što je još važnije, objavljeni rezultati su ukazali na nesrazmerno veće budžete prve dve linije u odnosu na treću: za prvu je ukupni raspodeljeni budžet za nevladine organizacije iznosio 26,5 miliona dinara, za drugu čak 43,5 miliona dinara, dok je za treću liniju iznosio 5,5 miliona dinara. Deo problema je i to što su iznosi određeni unapred, pre prijema projekata i nezavisno od komisija, a već je bilo i izvršeno njihovo razvrstavanje po budžetskim linijama – nevladine organizacije, profitni akteri u kulturi i javne institucije sa drugih nivoa vlasti. To znači da su komisije dobijale već određene kvote odnosno celine iznosa, koje je trebalo raspodeliti na pristigle projekte saobrazno njihovoj budžetskoj definiciji.
Stvari se dodatno komplikuju znamo li da je gradska vlast ograničila uticaj Inicijative na odlučivanje o samoj jednoj programskoj liniji: onoj trećoj. Naime, kada se odlučivalo o sastavu komisija za pojedine linije, član gradskog Veća za kulturu Dalibor Rožić je predložio da predstavnici nezavisnog sektora – delegirani od strane Inicijative – uđu samo u komisiju za treću liniju, tvrdeći da ona najviše korespondira s aktivnostima nezavisne kulturne scene. Nakon konsultacija sa predstavnicima ANKSS, Inicijativa je odlučila da taj predlog ne prihvati, pa je predložila da nezavisna scena sa po jednim predstavnikom bude prisutna u sve tri komisije. Rožić je trebalo da brani taj predlog pred gradonačelnikom (koji o tome donosi konačnu odluku), ali je demonstrirao nezainteresovanost i postepeno odustajanje od ravnopravnih pregovora sa nezavisnom scenom u kulturi. Tako se u konačnom sastavu komisija našla samo jedna predstavnica nezavisne scene, koju je delegirala Inicijativa: Milica Pekić, između ostalog jedna od osnivačica ANKSS. Gradske vlasti su joj dodelile mesto predsednice u komisiji za treću liniju, potvrđujući na taj način da su tu liniju celo vreme tretirali kao zabran nezavisne scene. Bila je to svojevrsna otrovna jabuka za nezavisni sektor: kada su mediji primetili da se predstavnica nezavisne scene nalazi samo u komisiji koja je bila zadužena za navodno „nezavisnu liniju“, odmah su postavili pitanje, koje doslovno preuzimam od novinarke gradske televizije: da li je Inicijativa/nezavisna scena delegiranjem čak i jedne članice komisije zapravo sama sebi dodelila sredstva?
Ali, istinski problemi s komisijama počeli su tek nakon njihovog izbora, tj. njihovim radom. Prvo, bilo je javno dogovoreno da nakon objave rezultata konkursa budu održane tri javne rasprave, na kojima bi svaka od tri komisije javno obrazložila svoje odluke i opisala način na koji je došla do njih. Međutim, od tih javnih rasprava nije bilo ništa.
Umesto njih, održan je prvi Forum za kulturu 10. jula 2017. godine. Na njemu je trebalo da predsednici svih komisija javno izlože način rada u komisijama u kojima su učestvovali, poteškoće sa kojima su se susretali, predloge za unapređenje procedura za naredne konkurse kojima bi se uvećao stepen transparentnosti rada komisija i objektivnosti odlučivanja o javnim sredstvima. No to se nije desilo, osim u slučaju predsednice treće komisije, Milice Pekić, koja je imala konkretne predloge za unapređenje procedura. Ostali predsednici komisija su deklarativno i apstraktno govorili o demokratičnosti svojih postupaka i rada u komisijama.
Pošto prvim Forumom za kulturu nije postignuto gotovo ništa u vezi sa unapređenjem konkursnih procedura, Inicijativa je zatražila navedenu dokumentaciju kao osnovu za analizu i artikulaciju predloga za unapređenje procedura koje smo nameravali izložiti i staviti na diskusiju, a zatim o tome i odlučiti sa ostalim prisutnim akterima iz kulture na šestom Forumu za kulturu (održanom 29. novembra 2017). Od Gradske uprave za kulturu (GUK) je zatražena i dobijena, a potom analizirana sledeća dokumentacija: zapisnici sa sednica sve tri komisije oblasti savremenog stvaralaštva, poslovnici o njihovom radu, primeri 1A obrazaca (kojima svaki član komisije ocenjuje svaki projekat na osnovu čega se formira bodovni status projekta), te ukupni tabelarni pregled kojim komisija daje predlog dodele sredstava projektima na osnovu bodovnog statusa, odnosno izveštaj o sprovedenom postupku javnog konkursa.
Uvid u dokumentaciju pokazao je da je jedino treća komisija (u kojoj je Inicijativa imala svoju delegatkinju), iskoristila pravo da izmeni poslovnik o radu komisije, unoseći u njega bodovni sistem kojim je ocenjivala projekte. Utvrđeno je i da komisija koja je razmatrala projekte u drugoj programskoj liniji savremenog stvaralaštva, pored ispunjenih 1A obrazaca i zapisnika sa sednica (sa standardnom frazom da je „komisija bodovala i analizirala projekat i odlučila da ga finansijski podrži/ne podrži“), nije napravila izveštaj, ni ukupni tabelarni pregled i predlog distribucije sredstava po bodovnom statusu projekata. Drugim rečima, nije jasno kako su uopšte bile definisane i na osnovu čega određene sume koje su dodeljene odobrenim projektima. Ovog predloga nije bilo, iako se poslovnikom o radu komisija na to obavezala. Podsetimo, za ovu programsku liniju savremenog stvaralaštva u startu je opredeljeno ubedljivo najviše javnih sredstava i kroz nju je distribuirano 53.565.000 dinara (ukupno, za udruženja građana, javne institucije sa drugih nivoa vlasti i privredne subjekte), što predstavlja više od pola ukupnih sredstava distribuiranih u okviru oblasti savremenog stvaralaštva.
Ako nam je dozvoljeno da iz ovoga artikulišemo pravilo, mogli bismo reći: tamo gde je najviše novca, najmanje je transparentnosti i poštovanja procedura. Pa ipak, ako sve ovo i izgleda mutno, dovoljno je da se pogleda naredni konkurs, iz druge polovine 2017, pa da se vidi da uvek može mutnije.
Pod naslovom Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi u 2017. godini, konkurs je doneo tri nove programske linije: 1. muzičko stvaralaštvo: stvaralaštvo, produkcija, interpretacija, manifestacije; 2. umetnička igra – narodna igra, savremena igra: stvaralaštvo, produkcija, interpretacija, manifestacije; 3. kinematografija i audio-vizuelno stvaralaštvo. Ostaje potpuno nejasno na koji je način – tj. kojom odlukom – napravljena ova preraspodela tematskih oblasti u odnosu na prolećni konkurs 2017. godine. Štaviše, ovaj put gradsko veće nije ni pozvalo kulturne aktere da delegiraju i predlažu članove komisija, kao što nije bilo ni javnog obrazlaganja članova komisija o načinu njihovog rada. Ukupna dodeljena sredstva na ovom konkursu iznosila su 20 miliona dinara. Ali, kako taj konkurs nije bio predmet detaljne analize, kao njegov prethodnik, neka ovde ostane na nivou indikativne skice.
Reakcija nezavisnog sektora na sve ovo uobličila se u vidu predloga učesnica Inicijative i članica ANKSS, artikulisanih kroz tri tačke:
1. Javno obrazlaganje rada konkursnih komisija na Forumima za kulturu. Smatramo da je potrebno utvrditi javno i detaljno obrazlaganje rada komisija kao stalnu praksu kojom će se otvarati prostor za konstantno unapređenje procedura rada, načina ocene projekata i ostalih procedura kako bi se distribucija javnih sredstava učinila transparentnom.
2. Procedure predlaganja članova konkursnih komisija i princip njihovog učešća u radu komisija. Ovom tačkom smo želeli da se praksa koja je omogućena Inicijativi, kao organizovanoj grupi udruženja u kulturi, da predlaže članove komisija, bude distribuirana na sve kulturne aktere u gradu, kako bi imali mogućnost da učestvuju u predlaganju. Takođe predlažemo da sastav komisije odgovara subjektima, tj. da dolaze iz sektora koji su prepoznati kao učesnici konkursa: neprofitna udruženja, javne institucije, profitni sektor, odnosno da po jedan član komisije dolazi iz svakog od ova tri sektora, čime se obezbeđuje razumevanje načina projektnog rada svakog od ovih subjekata; ili pak da akteri/subjekti iz tih sektora predlažu osobe za koje smatraju da razumeju specifičnosti rada tih aktera u kulturi.
Ono što je bitno i što predlažemo je i obezbeđenje adekvatnog vremena i sredstava za rad članova komisija, da bi se postavili uslovi za njihov posvećen i učinkovit rad. Tokom konkursa o kojem je reč, za rad članova komisija opredeljena su sledeća sredstva: za predsednika komisije 10% a za članove 5% od prosečne mesečne zarade za novembar 2016. godine. Predlog bi bio da se obezbede korektne nadoknade za rad članova komisije, kao i da se obezbede putni troškovi za članove komisija koji nisu iz Novog Sada, s obzirom da je u slučaju delegatkinje Inicijative i članice jedne od komisija, Inicijativa bila ta koja je podržala njene troškove.
3. Poslovnik o radu komisija za konkurse i kriterijumi odlučivanja. U ovom javnom raspisu konkursa kriterijumi za odlučivanje o projektima samo su prepisani iz Uredbe Vlade Srbije o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, Autonomne Pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave (iz decembra 2016.), i primenjeni na pojedinačne oblasti kulturne delatnosti, bez korišćenja mogućnosti da se ispoštuju specifičnosti tih oblasti, a smatramo da kriterijumi nisu specifikovani niti prilagođeni kako oblastima stvaralaštva tako ni okolnostima produkcije. Raspis konkursa ne sadrži ni jednu drugu vrstu specifikacije u smislu prioriteta i programa.
Na osnovu toga, predlažemo sledeće: da se definišu program, cilj i prioritet konkursa koji bi bili uključeni u raspis javnog konkursa; uključenje vrednosti i strateških opredeljenja kulturnog razvoja iz dokumenata koje je Grad već usvojio (Strategije kulturnog razvoja i Akcionog plana); da aplikacioni formular sadrži ove kriterijume kako bi aplikanti na njih odgovorili i time izašli u susret procesu ocenjivanja projekata i radu komisije; da, povratno, komisija davanjem pismenog obrazloženja svakom aplikantu vezano za svoju odluku i ocenu ispunjenosti kriterijuma, izađe u susret aplikantu u smislu osnove za buduće unapređenje projektne prakse.
Na šestom Forumu za kulturu na kojem smo pokušali da iznesemo ove predloge, dato nam je do znanja da je GUK već pripremio većinu odgovora na naše predloge (koji su zapravo trebali da potaknu javnu diskusiju). Vrlo kratkom prezentacijom prikazan je novi aplikacioni formular za naredni konkurs za 2018. godinu koji sadrži nešto od predloženih sugestija učesnica Inicijative (npr. strateško opredeljenje predloženih projekata). Ostaje nejasno da li će ovaj aplikacioni formular u duhu strateškog opredeljenja Grada – u duhu participativnosti – biti podložan javnom uvidu i diskusiji kako bi bio prihvaćen i možda unapređen. Ili se smatra da je na ovaj način to već učinjeno?
Neposredno pred objavljivanje konkursa za projekte u kulturi za 2018. godinu, GUK je sazvao još jedan Forum za kulturu koji je najavljen kao Aktivnost (iz Akcionog plana): info dani za pripremu za prijavljivanje na konkurse. Na Forumu je predstavljen novi način prijavljivanja projekata: obavezna registracija aplikanata na web-sajtu GUK-a i elektronsko slanje aplikacionog formulara, ali i obavezno slanje sve dokumentacije projekta u štampanom obliku – od više primeraka aplikacionog formulara do prateće dokumentacije projekta. Analiza, diskusija i izmene samog aplikacionog formulara u kojima su mogli da učestvuju i svi prisutni akteri u kulturi nisu bili planirani ovim Forumom za kulturu, što znači da GUK smatra da je tokom prethodnog Foruma aplikacioni formular adekvatno predstavljen, iako smo svi svesni da prostora da se o njemu diskutuje nije bilo. U svakom slučaju, članice Inicijative će sprovesti analizu rezultata konkursa za projekte u kulturi za 2018. godinu i o tome izvestiti javnost, čime će doprineti zahtevima za povećanje stepena transparentnosti procedura i odluka o distribuciji javnih sredstava namenjenih projektima u kulturi.
